Елизавета Неманич
Елизавета Неманич | |
---|---|
Јелисавета Немањић / Jelisaveta Nemanjić | |
1284 — 1314 | |
Предшественник | неизвестна |
Преемник | Елизавета Куявская |
|
|
Рождение | 1270 |
Смерть | 1331 |
Род | Неманичи |
Отец | Стефан Драгутин |
Мать | Екатерина Венгерская |
Супруг | Степан Котроман |
Дети | Степан Котроманич, Владислав Котроманич |
Отношение к религии | православие, позже католицизм |
Медиафайлы на Викискладе |
Елизавета Неманич (серб. Јелисавета Немањић), также известная как Елизавета Сербская (Рашка, 1270 — 1331) — сербская принцесса из рода Неманичей, супруга боснийского бана Степана I Котроманича и мать будущего короля Степана II Котроманича. Дочь сербского короля Стефана Драгутина и Екатерины Венгерской (Екатерины Арпад), внучка венгерского короля Иштвана V.
Биография
[править | править код]Дата рождения
[править | править код]Исчерпывающих точных сведений о жизни Елизаветы нет: ведутся споры о том, когда она родилась. По одной из версий историков, брак Стефана Драгутина и Екатерины Венгерской связывается с сербско-венгерской войной 1268 года. Отец Драгутина, Стефан Урош I, напал на банат Мачва[серб.], которым владел Бела Ростиславич, внук короля Белы IV. О войне известно только из венгерских источников: король Бела IV послал войско на помощь внуку, в битве Урош потерпел поражение и попал в плен, после чего был заключён мир. Условием заключения мира был династический брак между внучкой Белы Екатериной и старшим сыном Уроша Стефаном. Урош обязался отречься от сближения с Византией и её императором Михаилом VIII Палеологом, который пытался выдать замуж свою дочь Анну за Милутина, младшего сына Неманичей. В Сербии Стефан получил титул младшего короля[серб.][1][2]. Историки, исходя из возможного заключения династического брака в 1268 году, указывают это как примерное время рождения Елизаветы. Сама она получила имя в честь бабушки по материнской линии Елизаветы Куманской, жены венгерского короля Иштвана V[3].
Семья
[править | править код]В 1284 году Драгутин получил от Елизаветы Куманской банат Мачва, Усору и Соли, став одним из боснийских правителей. Архиепископ Данила[серб.] в Драгутиновом житии писал о заключении брака между Елизаветой, дочерью Драгутина, и боснийским баном Степаном I Котроманичем, сыном Приезды I и Елизаветы Славонской. Брак был заключён после 1284 года с целью прекращения междоусобных войн, а Дубровницкая республика направила поздравления и поклон королю Драгутину[3].
У Елизаветы было двое братьев и три сестры:
- Стефан Владислав II, в 1316 году стал королём Срема[серб.], а через 5 лет снова овладел Драгутиновыми землями (в 1324 году их занял Стефан Дечанский)[4].
- Урошица Неманич[серб.] был одним из кандидатов от отца на сербский престол во время гражданской войны[5].
- Урса (Урсула) Неманич вышла замуж за Павла I Шубича, потомка Анжуйской династии[6].
- Ещё две сестры, Катарина и Магдалена, упомянуты историком Михаилом Диничем[7].
Дети
[править | править код]У Стефана и Елизаветы было семеро детей:[8]
- Мирослав
- Нинослав (р. около 1288 года в Яйце)
- Стефан II Котроманич
- Катарина (ок. 1294, Брибир[серб.] — 1355), вышла замуж ок. 1338 года за Николу, жупана Захумского
- Владислав (ок. 1295 — 1354)
- ребёнок, имя неизвестно (ок. 1300 — 1331)
- Мария (р. около 1308 года).
Родословная
[править | править код]Предки Елизаветы Неманич | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Примечания
[править | править код]- ↑ Ивковић, 1957, pp. 59—62.
- ↑ Динић, 1948, pp. 30—36.
- ↑ 1 2 Пурковић, 1996, pp. 42.
- ↑ Јечменица, 2018, pp. 95—115.
- ↑ Јечменица, 2018, pp. 115—122.
- ↑ Динић, 1964, pp. 240.
- ↑ Динић, 1964, pp. 239—242.
- ↑ Stjepan I Kotromanic Ban Of Bosnia / Princess Jelisaveta Nemanjic Of Serbia . e-familytree.net. Архивировано 5 марта 2016 года.
Литература
[править | править код]- Дејан Јечменица. Немањићи другог реда. — Филозофски факултет Београд, 2018.
- Михаило Динић. О угарском ропству краља Уроша // Историјски часопис. — 1948. — № 1-2. — С. 30-36.
- Михаило Динић. Из наше раније прошлости. — Београд: Рад, 1964. — С. 239-247.
- Милка Ивковић. Установа "младог краља" у средњовековној Србији // Орган Историјског друштва СРС. — 1957. — С. 59-80.
- Миодраг Пурковић. Принцезе из куће Немањића, Пешић и синови. — Београд, 1996.
- Јелена Мргић. Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. — Београд: Филозофски факултет, 2002.
- Јелена Мргић. Северна Босна: 13-16. век. — Београд: Историјски институт, 2008.
- Сима Ћирковић. Историја средњовековне босанске државе. — Београд: Српска књижевна задруга, 1964.
- Владимир Ћоровић. Хисторија Босне. — Београд: Српска краљевска академија, 1940.